Ovaj blog predstavlja sve one grupe razočaranih studenata koji su nezadovoljni svojim statusom, razapeti uslovima, užasnuti problemima koji ih okružuju i načina na koji se isti zataškavaju.
Ovaj blog predstavlja sve one koleginice i kolege koji vegetiraju na fakultetu i nemaju snage da podignu svoj glas protiv nepravde.
Ovaj blog će objavljivati istinu i dozvoliti svima da je vide.
U rekordnom roku tema je izbrisana, obrisan je kompletan chat box, uništena je naša satirična ideja. No, ima vremena. Zato, u vidu posta, prenosimo kako je to izgledalo na forumu.
Inače, avatar nam krasi šestoprsti logo Gonzo novinarstva, u čast Hanteru S. Tompsonu, čijem sledbeništvu, jednim delom, ide i ovaj blog.
Video grupe Sick of it all nalazi se na kraju teksta kao najava njihovog večerašnjeg koncerta u SKCu na Novom Beogradu. Neki od nas će biti tamo. Dođite, to je prilika da nas identifikujete.
"Step Down"
In the underground, integrity lies within
in the underground, image doesn't mean a thing
when the substance lacks it's plain for all to see
if the deal is right then respect is where it should be.
For the fakes and frauds it's a fucking fashion show
total compromise will have them sell their soul.
all the negative all the useless influence
all the emptiness all the violent detriment
makes no sense...
Please have more to give than fashion and images
please have more to give than fashion and images
Caught up in a trap of media crap that's no way to live
Caught up in a trap of media crap so little to give
Caught up in a trap of media crap that's no way to live
Caught up in a trap of media crap so little to give
In the underground, integrity lies within
in the underground,image doesn't mean a thing
we can do away with this negativity it's a golden day we can force them to stepdown
Освануло је данас у свим новинама, студенти славе свој дан. Шта то пишу данашњи новинари? Ко слави, шта слави? Имали смо идеју за другачији текст када смо размишљали о 4. априлу, али медији су из нас извукли оно најгоре тако да ћете сада читати само редове љутње.
За младе новинаре тек изашле из студентских клупа овај дан је шанса да се прославе. „Хајде сине, ти си до скоро био студент, напиши нешто о дану студената.“ Производ је досадно штиво од три пасуса, најнеискреније јадиковање праћено непровереном статистиком. Колико студенаткиња се удало, колико њих живи илегално у трокреветним домским собама, колико њих нема посао, шта се једе у студентској мензи...
Сећање на Жарка Мариновића
Дана 4. априла 1936. године одржан је генерални штрајк студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице. Протест је био организован само из једног разлога, даљег заустављања фашизације земље. Жарка Мариновића, студента правног факултета у Београду, убила је полиција.
Жарко Мариновић, R.I.P.
Идоли
У данашњим новинама, наишли смо и на погрешно написано име Жарка Мариновића, заправо презиме, у два штампана медија. Један од њих је омиљен студентима. Наш презир је тада узео маха, а толерисање лудости престало је истог момента. Није нама овде циљ да се позивамо на нечије име или дух онога што представља. Не блатимо име Жарка Мариновића, нити користимо за било шта. Жао нам типа. Срећа је да судентски дом који носи његово име нису преименовали (још увек). Лолу су успели да склоне. Четврти април, на који се позивају они који га славе, су заменили именом Вождовац. Још се Пенезић добро држи, али питање је колико дуго, ипак је човек био у НОБ-у, а после и партијаш, осуду мора да дочека.
Дакле, ми овде пишемо нешто што нико други, нажалост, не разуме. Убеђивати већину у нешто у шта она сама не може да поверује није револуција, то је самоубиство! Студент Универзитета у Београду заостао je у развоју. У сатиричном приказу еволуције човека, студент БУ налази се на коленима, испод оног дебелог, погрбљеног компјутераша. Њему су идоли Милан Гуровић и Шкабо, а свој идентитет брани Новаком Ђоковићем. Срећно са тим.
Репертоар за данас
Као и сваке године, данашњи дан биће јако напоран за елиту окупљену око Универзитета. Предвиђене су доделе стипендија, награде, признања, ручкови и коктели (Троцки нам је рекао да избацимо последње, јер се често помиње на блогу, коктели па коктели). Имаћемо уприличену заједничку седницу, Сенат, Савет, Студентски парламент... Централна прослава, ипак, биће одржана у Центру Сава, концертом Омладинског оркестра Европске уније (EUYO). Сви најважнији представници универзитетских тела вртеће се тамо. Позвани су представници студентских унија и парламената, карте су дељене претходне недеље. Мада, не би нас чудило да се најмлађи не појаве. Познајући менталитет студената БУ, који једва чекају викенд како би окрвавили руке, што као викенд ратници (велико хвала Мотусу за ово), што чаше ломећи (хвала Бекиму Фехмиуу), тамо би им вероватно било досадно. А штета. Тамо ће бити и ректор Ковачевић (слика и прилика), ресорни министар Обрадовић (лажа и паралажа), биће и амбасадори (Конузин неће доћи, превише је то европејски за његов укус, а не може ни да нађе одговарајућу гардеробу)...
Аждаја се пробуди и запита се – Јеботе, где ја живим?
Био нам је Штефан Филе, и у Хајату држао предавање о високом образовању. Сви су били принуђени да га слушају. Поменути, међутим, ни једном није јавно критиковао министарство или ректорат, није поменуо неуспели пројекат Болоња од ког Европа полако одустаје, није зборио о акредитацијама и давању валидности дипломама. Сви су свесни да образовање у Србији није на ниским гранама, него у септичкој јами.Не знамо само да ли је то разлог што су нам везивали уста када су долазиле делегације за давање акредитације. „Водите рачуна како се понашате“, па мах мах кажипрстом. Иначе због тих акредитација су касније падале и батине.
Ко су људи који руководе нашим образовањем?
Жарко лажа и паралажа Обрадовић, примитивни министар просвете, због ког деца већ месецима не иду у школу, један је од њих. Иначе, професор на Мегатренд Универзитету.
Бранко слика и прилика Ковачевић, који се не удостоји да нас пусти месец дана, а да не направи неко срање. Трчао је за Путином да му уручи почасни докторат. Како му на памет никада није пао његов земљак Грегори Перелман?
Али нису они криви што смо други у свету по одливу мозгова (колико год та синтагма била излизана) јер то не подривају неки гласови који се последњих недеља чују. Није битно што се тамо неки Мића сељак Јовановић истриповао да је ректор и газда најадекватнијег/најекстравагантнијег/најпрестижнијег/најангажованијег/најакредитованијег факултета на Балкану и шире те се упустио у борбу са вертрењачама разума и снажно се успротивио томе да одговара јер је умислио да је мислећи смислио најсмисленији слоган у историји адвертајзинга – узми диплому Мегатренда и пали!
Није он крив што, нека тамо девојка, коју сви ми знамо, јер она ништа не зна, не уме да хода на штиклама по изгланцаној подлози па се попут Бамбија стрмоглавила као на леду.
Није она крива што је образовање доспело дотле да учи се уз телевизор, а као лектира читају се новине које не умеју исправно да напишу презиме једног човека. Школе и факултети су то од ње направили. Они су је ставили на те штиклетине. Они су уништили све што може да хода. Они су од нас направили инвалиде.
Мића сељак Јовановић је морао да повуче речи. Ми нећемо. Завршите сви факултет и одјебите одавде! Сад и одмах! Је л'јасно?
Е, зато... зато нас је срамота.
Зато нас је срамота сваког 4. априла.
Зато нас је срамота сваког 17. новембра.
Зато нас је срамота сваки дан што смо студенти Универзитета у Београду.
