Obaveštenje:

Izvinjavamo se na zakasneloj reakciji ali bilo je potrebno utrošiti više vremena nego obično kako bismo saznali koji su to opravdani razlozi. Evo informacija do kojih smo došli:

Predstava koja je trebalo da se održi u petak 06. maja odložena je zbog kašnjenja materijala neophodnih za njeno održavanje. Izborne kutije koje su ovom prilikom naručene iz Cejlona kasnile su pri utovaru pa je kao posledica toga drugi tovar, koji je sadržao glasačke listiće, krenuo iz Kašmira put Evrope ne sačekavši kutije. One su poslate brodom preko Indijskog okeana, starim trgovačkim putem kako bi stigle na vreme. Uspešno su nakon nekoliko dana plovidbe prošle Suecki kanal i našle se u vodama Sredozemnog mora. Tovar sa glasačkim listićima je na svom putu imao manjih poteškoća jer vremenski uslovi nisu bili zahvalni ali uspešno je, poput Huna, pošao kroz Vrata naroda i nastavio kroz Istočnu Evropu. Čak je u Belorusiji doštampano nekoliko listića po povoljnoj ceni. Iskustvo predsednika Lukašenka bilo je presudno za taj poduhvat. Sve se činilo da će se sve odigrati kako treba, ali ne lezi vraže, tovar sa kutijama opet je naišao na problem. Umesto da ide vozom preko Grčke tovar je zbog štrajka železnice u toj zemlji brodom nastavio do Turske. Marine su bile u zastoju zbog Praznika rada koji je prethodio i štrajka u Grčkoj pa je tovar morao duže da se zadrži. Iskrcan je u marini Marmaris gde je spakovan u autobus, potom u voz i preko Bugarske poslat u našu zemlju. Tovar sa listićima, za to vreme, prevaljivao je kilometre dnevno i nalazio se nadomak naše granice sa Mađarskom, više nije bilo sumnje da će listići stići na vreme. Problem su bile kutije. Kutije su sa železnice ponovo prebačene na drum kako bi što pre stigle. A onda se desilo sledeće. Kamionu sa pošiljkom gubi se svaki trag. U policiju su stigla neka saznanja zahvaljujući kojima su kutije pronađene. Naime, prateći trag tog tovara bugarska policija uspešno je pronašla i lišila slobode nekoliko pripadnika jedne od najopasnijih kriminalnih grupa na Balkanu koja se bavila krađom i preprodajom luksuznih automobila. Konvoj se, posle nekoliko dana, u pratnji policije vratio na trasu puta prema Srbiji ali došlo je do nesporazuma sa srpskim vlastima koje su pripremale hapšenje Radosava Savatijevića Keneta. Do daljih informacija nismo uspeli da dođemo zbog poverljivosti. Možemo da zaključimo da je tovar bio zadržan u Bugarskoj zbog sumnje u povezanost sa gonjenim kriminalcem. Uglavnom, pošiljka sa glasačkim kutijama bi trebalo da je na putu ili je već stigla u Beograd, na Fakultet bezbednosti. Izbora će biti, ne sekirajte se. The show must go on!

Pu spas za sve nas!*

Sredinom devedesetih godina prošlog veka Zoran Đinđić je postao predsednik Demokratske stranke i prvi zadak koji ga je sačekao na novoj funkciji bili su savezni izbori. Demokratska stranka je tada bila najveća opoziciona partija u zemlji i jedina koja je mogla da se suprotsavi Slobodanu Miloševiću i njegovim političkim saveznicima. Ono za šta se, međutim, Đinđić tom prilikom odlučio bio je bojkot izbora. Zašto? Zato što je to trebalo da obezbedi da na izbore neće izaći preko pedeset procenata glasača i samim tim vlast koja se bude uspostavila, koliko god bila legalna, nema legitimitet kojim bi mogla da se pravda. Nije vam jasno? Da vam pojasnim – iako bi osvojio vlast na izborima gospodin Milošević bi mogao da kaže da ima većinu kojom je ostvario pobedu, ali ne i većinu građana koja se sa tom pobedom slaže. Neki bi rekli da to nije tačno i da je pobeda sama po sebi takva, te da se ništa ne menja. To je u neku ruku tačno, ali nekada se drugačije ne može. Opet, neki bi licemerno rekli da DS tada nikako nije mogao da pobedi na izborima i da se Đinđić zato odlučio za ovaj metod. Ali kao što sam na početku celog ovog drobljenja kolača na mrvice naveo – nije bitna pobeda, bitan je legitimitet.

Čemu ovakav uvod? Datuma 6. maja na Fakultetu bezbednosti biće održani izbori za studentski parlament. Još jedan u nizu događaja koji bi trebalo da nam se predstave kao naša mogućnost da promenimo stvari i učinimo nešto bolje za sebe. Iskoristiću priliku da zađem u prostačke vode i napišem da je sve to laž, samo pusta laž. Igranje demokratije i paradiranje pravom glasa glavna je atrakcija u društvima gde nešto tako ne postoji. Ako to niste mogli da naučite do sada evo vam studentskog parlamenta za primer. Maketa slobodnog društva biće postavljena u sali za sednice u petak od devet do sedamnaest časova. Biće izloženi glasački listići, kutije, komisija, paravani itd. Eto ponovne prilike da se pojednini ljudi osete bitnim.

Ipak, pozivanje na bojkot izbora za Studentski parlament FB klizi preko ivice i dotiče domen apsurda. Još jednom zašto? Iz dva razloga, koja se mogu svesti pod jedan. Nezainteresovanost studenata. U prvom slučaju zato što studenti ne čitaju ovaj blog, a i da ga čitaju razumeli bi ga koliko i mandarinski kineski jezik. Drugi razlog je taj da ih ne interesuju izbori, tako da će ove godine prosečna izlaznost biti četrnaest studenata po godini. Sve ukupno, možemo da očekujemo oko šezdesetak revnosnih glasača. Što je puna kapa! Među svim tim posetiocima postavke, njih oko dvadeset biće sa liste kandidata koji će po ugledu na Miloševića glasati za sebe. Sa tim brojem glasača studentski parlament može da uspostavi kakav god poželi saziv, ali nema ništa od legitimiteta. Može samo da mu mahne slinavom maramicom. Što se tiče prvog razloga, više nam nije stalo, a i ne možemo da se bavimo gebelsovštinom, kako to recimo rade studenti pojedninih tela FB.

Za kraj: srećno svima na izložbi u petak, a svim bivšim, trenutnim i budućim članovima paralamenta želimo dugo studiranje.

*da nastavimo sa naslovima u ruhu zaboravljenih dečjih poštapalica