Pu spas za sve nas!*

Sredinom devedesetih godina prošlog veka Zoran Đinđić je postao predsednik Demokratske stranke i prvi zadak koji ga je sačekao na novoj funkciji bili su savezni izbori. Demokratska stranka je tada bila najveća opoziciona partija u zemlji i jedina koja je mogla da se suprotsavi Slobodanu Miloševiću i njegovim političkim saveznicima. Ono za šta se, međutim, Đinđić tom prilikom odlučio bio je bojkot izbora. Zašto? Zato što je to trebalo da obezbedi da na izbore neće izaći preko pedeset procenata glasača i samim tim vlast koja se bude uspostavila, koliko god bila legalna, nema legitimitet kojim bi mogla da se pravda. Nije vam jasno? Da vam pojasnim – iako bi osvojio vlast na izborima gospodin Milošević bi mogao da kaže da ima većinu kojom je ostvario pobedu, ali ne i većinu građana koja se sa tom pobedom slaže. Neki bi rekli da to nije tačno i da je pobeda sama po sebi takva, te da se ništa ne menja. To je u neku ruku tačno, ali nekada se drugačije ne može. Opet, neki bi licemerno rekli da DS tada nikako nije mogao da pobedi na izborima i da se Đinđić zato odlučio za ovaj metod. Ali kao što sam na početku celog ovog drobljenja kolača na mrvice naveo – nije bitna pobeda, bitan je legitimitet.

Čemu ovakav uvod? Datuma 6. maja na Fakultetu bezbednosti biće održani izbori za studentski parlament. Još jedan u nizu događaja koji bi trebalo da nam se predstave kao naša mogućnost da promenimo stvari i učinimo nešto bolje za sebe. Iskoristiću priliku da zađem u prostačke vode i napišem da je sve to laž, samo pusta laž. Igranje demokratije i paradiranje pravom glasa glavna je atrakcija u društvima gde nešto tako ne postoji. Ako to niste mogli da naučite do sada evo vam studentskog parlamenta za primer. Maketa slobodnog društva biće postavljena u sali za sednice u petak od devet do sedamnaest časova. Biće izloženi glasački listići, kutije, komisija, paravani itd. Eto ponovne prilike da se pojednini ljudi osete bitnim.

Ipak, pozivanje na bojkot izbora za Studentski parlament FB klizi preko ivice i dotiče domen apsurda. Još jednom zašto? Iz dva razloga, koja se mogu svesti pod jedan. Nezainteresovanost studenata. U prvom slučaju zato što studenti ne čitaju ovaj blog, a i da ga čitaju razumeli bi ga koliko i mandarinski kineski jezik. Drugi razlog je taj da ih ne interesuju izbori, tako da će ove godine prosečna izlaznost biti četrnaest studenata po godini. Sve ukupno, možemo da očekujemo oko šezdesetak revnosnih glasača. Što je puna kapa! Među svim tim posetiocima postavke, njih oko dvadeset biće sa liste kandidata koji će po ugledu na Miloševića glasati za sebe. Sa tim brojem glasača studentski parlament može da uspostavi kakav god poželi saziv, ali nema ništa od legitimiteta. Može samo da mu mahne slinavom maramicom. Što se tiče prvog razloga, više nam nije stalo, a i ne možemo da se bavimo gebelsovštinom, kako to recimo rade studenti pojedninih tela FB.

Za kraj: srećno svima na izložbi u petak, a svim bivšim, trenutnim i budućim članovima paralamenta želimo dugo studiranje.

*da nastavimo sa naslovima u ruhu zaboravljenih dečjih poštapalica