Predstavi se

Klik za veću sliku

Ovako je izgledao naš izlazak u javnost.

Trajao je kratko. Ostao uspeha bez.

U rekordnom roku tema je izbrisana, obrisan je kompletan chat box, uništena je naša satirična ideja. No, ima vremena. Zato, u vidu posta, prenosimo kako je to izgledalo na forumu.

Inače, avatar nam krasi šestoprsti logo Gonzo novinarstva, u čast Hanteru S. Tompsonu, čijem sledbeništvu, jednim delom, ide i ovaj blog.

Video grupe Sick of it all nalazi se na kraju teksta kao najava njihovog večerašnjeg koncerta u SKCu na Novom Beogradu. Neki od nas će biti tamo. Dođite, to je prilika da nas identifikujete.

"Step Down"

 In the underground, integrity lies within

in the underground, image doesn't mean a thing

when the substance lacks it's plain for all to see

if the deal is right then respect is where it should be.

For the fakes and frauds it's a fucking fashion show

total compromise will have them sell their soul.

all the negative all the useless influence

all the emptiness all the violent detriment

makes no sense...

Please have more to give than fashion and images

please have more to give than fashion and images

Caught up in a trap of media crap that's no way to live

Caught up in a trap of media crap so little to give

Caught up in a trap of media crap that's no way to live

Caught up in a trap of media crap so little to give

In the underground, integrity lies within

in the underground,image doesn't mean a thing

we can do away with this negativity
it's a golden day we can force them to stepdown

Мир Мир Мир нико није крив!

4. април – Дан студената

Освануло је данас у свим новинама, студенти славе свој дан. Шта то пишу данашњи новинари? Ко слави, шта слави? Имали смо идеју за другачији текст када смо размишљали о 4. априлу, али медији су из нас извукли оно најгоре тако да ћете сада читати само редове љутње.

За младе новинаре тек изашле из студентских клупа овај дан је шанса да се прославе. „Хајде сине, ти си до скоро био студент, напиши нешто о дану студената.“ Производ је досадно штиво од три пасуса, најнеискреније јадиковање праћено непровереном статистиком. Колико студенаткиња се удало, колико њих живи илегално у трокреветним домским собама, колико њих нема посао, шта се једе у студентској мензи...

Сећање на Жарка Мариновића

Дана 4. априла 1936. године одржан је генерални штрајк студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице. Протест је био организован само из једног разлога, даљег заустављања фашизације земље. Жарка Мариновића, студента правног факултета у Београду, убила је полиција.

Жарко Мариновић, R.I.P.

Идоли

У данашњим новинама, наишли смо и на погрешно написано име Жарка Мариновића, заправо презиме, у два штампана медија. Један од њих је омиљен студентима. Наш презир је тада узео маха, а толерисање лудости престало је истог момента. Није нама овде циљ да се позивамо на нечије име или дух онога што представља. Не блатимо име Жарка Мариновића, нити користимо за било шта. Жао нам типа. Срећа је да судентски дом који носи његово име нису преименовали (још увек). Лолу су успели да склоне. Четврти април, на који се позивају они који га славе, су заменили именом Вождовац. Још се Пенезић добро држи, али питање је колико дуго, ипак је човек био у НОБ-у, а после и партијаш, осуду мора да дочека.

Дакле, ми овде пишемо нешто што нико други, нажалост, не разуме. Убеђивати већину у нешто у шта она сама не може да поверује није револуција, то је самоубиство! Студент Универзитета у Београду заостао je у развоју. У сатиричном приказу еволуције човека, студент БУ налази се на коленима, испод оног дебелог, погрбљеног компјутераша. Њему су идоли Милан Гуровић и Шкабо, а свој идентитет брани Новаком Ђоковићем. Срећно са тим.

Репертоар за данас

Као и сваке године, данашњи дан биће јако напоран за елиту окупљену око Универзитета. Предвиђене су доделе стипендија, награде, признања, ручкови и коктели (Троцки нам је рекао да избацимо последње, јер се често помиње на блогу, коктели па коктели). Имаћемо уприличену заједничку седницу, Сенат, Савет, Студентски парламент... Централна прослава, ипак, биће одржана у Центру Сава, концертом Омладинског оркестра Европске уније (EUYO). Сви најважнији представници универзитетских тела вртеће се тамо. Позвани су представници студентских унија и парламената, карте су дељене претходне недеље. Мада, не би нас чудило да се најмлађи не појаве. Познајући менталитет студената БУ, који једва чекају викенд како би окрвавили руке, што као викенд ратници (велико хвала Мотусу за ово), што чаше ломећи (хвала Бекиму Фехмиуу), тамо би им вероватно било досадно. А штета. Тамо ће бити и ректор Ковачевић (слика и прилика), ресорни министар Обрадовић (лажа и паралажа), биће и амбасадори (Конузин неће доћи, превише је то европејски за његов укус, а не може ни да нађе одговарајућу гардеробу)...

Аждаја се пробуди и запита се – Јеботе, где ја живим?

Био нам је Штефан Филе, и у Хајату држао предавање о високом образовању. Сви су били принуђени да га слушају. Поменути, међутим, ни једном није јавно критиковао министарство или ректорат, није поменуо неуспели пројекат Болоња од ког Европа полако одустаје, није зборио о акредитацијама и давању валидности дипломама. Сви су свесни да образовање у Србији није на ниским гранама, него у септичкој јами. Не знамо само да ли је то разлог што су нам везивали уста када су долазиле делегације за давање акредитације. „Водите рачуна како се понашате“, па мах мах кажипрстом. Иначе због тих акредитација су касније падале и батине.

Ко су људи који руководе нашим образовањем?

Жарко лажа и паралажа Обрадовић, примитивни министар просвете, због ког деца већ месецима не иду у школу, један је од њих. Иначе, професор на Мегатренд Универзитету.

Бранко слика и прилика Ковачевић, који се не удостоји да нас пусти месец дана, а да не направи неко срање. Трчао је за Путином да му уручи почасни докторат. Како му на памет никада није пао његов земљак Грегори Перелман?

Али нису они криви што смо други у свету по одливу мозгова (колико год та синтагма била излизана) јер то не подривају неки гласови који се последњих недеља чују. Није битно што се тамо неки Мића сељак Јовановић истриповао да је ректор и газда најадекватнијег/најекстравагантнијег/најпрестижнијег/најангажованијег/најакредитованијег факултета на Балкану и шире те се упустио у борбу са вертрењачама разума и снажно се успротивио томе да одговара јер је умислио да је мислећи смислио најсмисленији слоган у историји адвертајзинга – узми диплому Мегатренда и пали!

Није он крив што, нека тамо девојка, коју сви ми знамо, јер она ништа не зна, не уме да хода на штиклама по изгланцаној подлози па се попут Бамбија стрмоглавила као на леду.

Није она крива што је образовање доспело дотле да учи се уз телевизор, а као лектира читају се новине које не умеју исправно да напишу презиме једног човека. Школе и факултети су то од ње направили. Они су је ставили на те штиклетине. Они су уништили све што може да хода. Они су од нас направили инвалиде.

Мића сељак Јовановић је морао да повуче речи. Ми нећемо. Завршите сви факултет и одјебите одавде! Сад и одмах! Је л'јасно?

Е, зато... зато нас је срамота.

Зато нас је срамота сваког 4. априла.

Зато нас је срамота сваког 17. новембра.

Зато нас је срамота сваки дан што смо студенти Универзитета у Београду.

Аутори: Катуриан и Михаел

Print screen

Postoji dugme na tastaturi. Obično se nalazi pored Scroll Lock, ali uglavnom u okruženju Insert, Home, Page UP and Down. Da, pišem o opciji Print Screen (PrtScn u daljem tekstu). Ovaj taster često ume da deli mesto sa System Request opcijom (SysRq) što govori mnogo o njegovoj ekonomičnosti i toleranciji ali u ovom tekstu akcenat će biti staviljen na njegovu korisnost.

Izvorno PrtScn se koristio kao opcija u MS-DOSu ali u savremenom svetu njegovo korišćenje je poprimilo malo drugačije oblike. Za one koji ne znaju taster PrtScn se koristi kada želite da sadržaj svega što vidite na monitoru sačuvate. To se radi na sledeći način: prostim pritiskom na dugme Print Screen računar će zapamtiti ono što se u tom momentu nalazilo na ekranu; navedeno možete preneti opcijom paste u neki od programa word, paint, email ili u neki grafički softver; kada ste sadržaj preneli u neki od programa možete ga upakovati i sačuvati, možete ga i poslati i na taj način nekom drugom proslediti ili sačuvati od zaborava.

Zašto je to važno?

Važno je pre svega zato što na taj način možete da imate dokaze ako neko pokuša da vas prevari. Zvanično glasilo Fakulteta bezbednosti, web sajt ove ustanove, se istaklo kao primer koji uredno kači i po potrebi ukalanja obaveštenja, dokumenta, pravilnike etc. Bio sam svedok i osetio na svojoj koži kako je to bilo kada je grupa kolega prethodne godine pokušala da molbom ubedi upravu fakulteta da odustane od svojiih namera da sprovede drakonski uslov koji je donet posle jesenjih ispitnih rokova. Po običaju, beogradski fakulteti sačekaju kraj godine kako bi odlučili ono što im Univerzitet naredi isto tako sa zakašnjenjem. U ovom slučaju problematična je bila odluka Nastavno-naučnog veća o uslovima upisa narednih godina za sve generacije, sve studijske programe i sve studente (budžetske i samofinansirajuće). U njoj su bili navedeni potpuno novi uslovi upisa za sve kategorije, a starijim generacijama bio je ukinut bezuslovan upis. Bilo je mnogo pokušaja da se pronađe zajednički jezik između oštećenih studenata, dekana i prodekana za nastavu ali svi su oni bili uzaludni. Najveće nade studenati su polagali u zajedničku molbu u kojoj su navedeni razlozi zbog kojih ove godine ne bi trebalo da dođe do odstupanja jer će na taj način veliki broj studenata biti pogođen. Na molbu se odgovorilo decidirano ali nepotpuno. Obrazloženju dekana i prodekana za nastavu dodata su četiri priloga. Svaki se odnosio na promenu režima studiranja i odluke oko uslova. Godine su 2006, 2004, 2007 i 2008. Naravno, nedostajala je godina na koju su se pozivali studenti, poslednja godina 2009. Kao razlog za nemogućnost prihvatanja dopisa bilo je navedeno da je odluka od prethodne godine bila ad hoc karaktera, što će reći usvojena samo za tu godinu upisa. To je netačno jer je u dokumentu stajalo da su to opštevažeči uslovi koji su bili predstavljeni po generacijama zasebno, uz odluku da će biti primenjivani do kraja studiranja i završetka ovih studijskih programa. Dokument je uklonjen, a dugme PrtScn nije radilo. Odluku niko nikada nije skinuo ni sačuvao.

Autor: Procesor

MUrŠ

Klub strelaca "MUrŠ"- obuka

Obaveštavamo studente i zaposlene Fakulteta bezbednosti da na osnovu Ugovora o saradnji između FB i Kluba strelaca "MUrŠ" mogu da se obuče u bezbednom rukovanju vatrenim oružjem svih vrsta po beneficiranoj ceni.

Novi Beograd, Dr. Ivana Ribara br. 170 (atomsko sklonište).

Cena obuke za studente i zaposlene:

·                                 Lovački karabin                         4.860,00 din.

·                                 Pištolj i revolver                        3.860,00 din.

·                                 Malokalibarska puška                 2.100,00 din.

·                                 Lovačka puška                           1.860,00 din.

·                                  

Obuka se sprovodi ponedeljkom i utorkom od 17 časova. Polaganje ispita četvrtkom od 17 časova.

Informacije:

·                                 telefon: 011/2163###, 064/1357### i 069/3570###

sajt FB: www.fb.bg.ac.rs

Hteo sam ja. Imao sam najbolju nameru da napišem kvalitetan tekst potkrepljen faktima i emocija bez. I radio sam na tome danima. Pisao sam o istoriji oružja, o antropološkom razvoju čoveka, o uticaju prodaje i proizvodnje na ekonomiju, o ratovima i zločinima. Brižljivo pakovao statistiku, isticao neuralgična područja, pisao o pacifizmu, pominjao krvave dijamante, psovao NRA, citirao neke učene ljude itd, itd. Ali odustao sam. Odustao sam jer sam shvatio da je sve to poente bez. Zato svi pravac na obuku... Dajte pare!

Pristalica sam učenja da ne postoji nepotrebno znanje, ili afirmativno – da je svako znanje korisno. Ali to uvek treba uzeti sa rezervom jer važno je odakle dolazi znanje, ko ga distribuira i kako mu se pristupa. U ovom slučaju radi se o priprostom, tezgaroškom uzimanju novca od, već dovoljno osiromašenih, studenata. Da ne dužim – neki drkadžija voli da puca, osnuje klub, dovede ostale drkadžije da pucaju, hoće da raširi priču, pomisli kako bi to moglo da ima veze sa bezbednošću, kontaktira fakultet, oni se slože (uz naknadu), postave baner, postave cenovnik, objasne ti šta i kako, ti se naložiš i odeš. Sada opet mogu da očekujem komentare tipa – vidi se da nema pojma, samo je nabrojao neke stvari ni nu ni nu! Trenirao sam streljaštvo šest godina i desilo se da je klub ostao novca bez. Sećam se kako je bilo kada su nas izbacili iz sale. Klub nije mogao da se samofinansira, a novac od grada ili sa lokala nije stizao. Znam šta se dešavalo kada su asfalt-momci hrlili u naš klub da raznose mete. Znam i drkadžiju koji je pokušao sve da otkupi i da se igra.

Čujte, idite i radite šta hocete. Samo nemojte da mislite da ne možete toga bez. Nemojte da verujete da vas bez toga neće zaposliti. Nikako nemojte da se nadate da će vas samo zbog toga zaposliti. Grozna je propaganda koja već godinu dana kruži zemljom, a tiče se nečega što ima veze sa oružjem – Budi profesionalac. Samo za hrabre, samo za odvažne. Ne može bilo ko. Dulalizam, ili si profesionalac ili si pička. Ako mislite da ćete postati profesionalci posle obuke u rukovanju vatenim oružjem – nećete! Bolje bi vam bilo da za taj novac kupite rečnik nekog stranog jezika. Za pičke ne morate da brinete, njih će uvek biti dovoljno. 

Ja sam pička...ali stvarno.

Autor: Profesionalac Leon (Trotskog bez)

FORUM

Skrhkanog tela napustio sam

borbu

Al’ savest mi je čista

posetio sam Forum.

Ćutim u tišini, dubini

 srca svoga,

Ne mogu bez njega

On je kao droga.

Studentska su prava

Ugrožena, jadna

Naš  ljubljeni Forum kao

Knjiga žalba.

Neće više nikad ta ruka

Da nas tlači

Jer čast i slobodu brane

Naši Forumaši.

Uredniče, uredniče –

Studenti se čuju,

Briši ove postove

Zli dusi nas truju.

Uredniče, uredniče –

Zavapili svi,

Zašto nisam, makar, jedan dan

Ko ti?

Ima i ovoga na forumu. Tema se zove „UbijMeUPesmi“, često se žacnem kada zastanem da pročitam koliko su talentovani naši studenti. Gotovo da su dobri tekstopisci kao Dinkić Mlađan ili kompletna porodica Kovač.  Ali nije to ono što nas zanima. Da počnemo...

Nekada se članom porodice smatrao kućni ljubimac, pas najčešće. Ili ukoliko se uslova nema, dom je imala neka druga životinjica. Slatko. Modernim dobom to se malo promenilo. Ne, ne kažem da ljubimci nisu više članovi porodica (iako broj lutalica podržava takav zaključak), nego da nešto drugo zaokuplja ljude i njihove živote, kako one najmlađe, tako i najstarije.

─ Jeste li spremni deco?

─ Jesmo kapetane!

─ Ne čujem vaaas??

─ Jesmo kapetane!

Ne, nije to Spanči Bobu, nije ni televizija.

─ Šta je u pitanju deco?

─ Inteeerneeeeet!

Da, bravo deco, u pitanju je internet. Sate provodimo na netu, a sastavni deo surfovanja čini i poseta internet forumima. Mnogi od njih imaju izvrsnu tradiciju i na internet nebu su od samog početka spuštanja međ' Srbe. Istina je, nisu stariji, ni popularniji od raznih pričaonica i chat soba ali tome treba da zahvalimo Teoriji evolucije. Što se tiče internet evolucije kod nas pričaonice bi mogle da se uzmu kao amebe, a forumi bi mogli da budu trepljari. Na ovom blogu-vodozemcu nećemo reklamirati predstavnike ni jednih ni drugih jer banere nemamo, ali ćemo otvoriti vrata za predstavljanje jednog foruma koji život znači. To je Forum studenata fakulteta bezbednosti.

Forum je najbolje što ovaj fakultet ima.

Neki će sada cepidlačiti i reći da sam pogrešio jer fakultet nije zaslužan ni za šta što ima veze sa forumom. To je (ubi)tačno, baš zato. Forum je najbolje što ovaj fakultet ima. Tačka.

Ali problem koji mi imamo je onaj koji ima i Forum. Loše vođenje. Studente koji se prečesto prevare pa pogreše. Zatrpane teme. Neslobodu. Prepucavanja i nepoštovanje pravila. Brisanje, brisanje, brisanje i brisanje.

Siroti Darvin će se prevrtati u grobu kroz ceo ovaj tekst ali nekako mi se čini zgodna Teorija evolucije za оvо. Zamislimo Forum kao okean. U njemu ima puno jedinki (5571 član, kada sam poslednji put pogledao). One su različitih vrsta, različite starosti i na drugačijem stepenu razvoja. Ali neke vrste poput urednika, koje se mogu smatrati ajkulama, imaju veću snagu i oštrije zube u odnosu na druge. Oni to oblilato koriste proždirući ostale. Mada nije retko da se proždiru i između sebe. Uz njih su pirane, koje nemaju urednički status, ali se poznanstvom ili klupsko/parlamentarnom pristrašnošću odlično slažu sa ajkulama i uživaju povlašćeni tretman. One su takođe prisutne kada za neku od ajkula treba da uprljaju zube. Nailazimo tu i na gomilu planktona, koji samo smetaju i nagomilavajući se svojim pitanjima kvare sliku ovog ekosistema. Dakle, sve je prilično zbrkano i šteta je što je tako. Istina je da u velikim ekosistemima ne može sve da bude na optimumu ali bar ovaj naš mogao bi da izgleda bolje. Mogao bi da bude prijatniji svima, ako već toliko vremena provodimo u/na njemu. Mogao bi da bude još korisniji ukoliko bismo mu svi doprinosili i umereno preuzimali njegove resurse. Ili, ako je tako nešto nemoguće, možemo da popizdimo i napravimo svoj forum! Da! Evo rešenja! To je čak bio i predlog jednog bahatog kita-urednika. Mi smo to uradili. Zato ste sada vi na ovom blogu.

Author: Leon Trotsky

Klaster na master*

Evo decembar je počeo, skoro do pola došao, još malo pa će kraj neparnog semestra ali priča oko upisa master studija još uvek nije obelodanjena. I koga zabole za to? Izgleda nikoga. Bitno je da su mlade guzice udobno smeštene u salu za sednice, a neke starije i prepredenije komotno guzuju u svojim kancelarijama i katedrama.

Kao stalni pratilac događaja na Fakuletu bezbednosti još jesenas sam bio zaintrigiran činjenicom da je jedan državni fakultet izleteo iz šina i izvrdavanjem sistema stekao materijalnu korist. Mada ne tako strana pojava da se radovi vode ispod žita uz sene i konspiraciju, za mene je ovo bio presedan jer sam i sam bio student ovog fakulteta.

Priča počinje raspisivanjem konkursa za master studije. Konkurs je jedno vreme stajao dostupan online na zvaničnoj prezentaciji FB ali naknadno je uklonjen. Krivo mi je što nemam zvaničan „informator“ koji bih mogao da iskoristim za citiranje ali nemojte to da mi uzmete za zlo jer sam ja sa ovim fakultetom i studijama raskrstio tako da mi tako nešto nije bilo potrebno. Koliko se sećam u samoj prezentaciji je stajalo da – studije drugog stepena mogu da upišu svi studenti sa ostvarenih najmanje 240 ESPB bodova i prosečnom ocenom većom od 8. Takođe je navedeno koji se to fakuleti smatraju srodnim i dolaze u obzir kao pogodni za prijem studenata na master. Kako se to dešava na svakom fakultetu i na ovom postoji pozitivna diskriminacija, te se prednost daje studentima FB. Ispostaviće se naknadno da ništa od ovog nije tačno. Nisam siguran da li su postojali još neki uslovi – možda dužina studiranja ili pauza između završetka osnovnih studija i upisa mastera, opšti uslovi koji se uzimaju kao validni na drugim fakultetima. Za jedno sam ipak siguran, a to je činjenica da je odgovorno stajalo da budžetskih mesta neće biti.

Naime, Ministarstvo prosvete je ove godine odlučilo da ne finansira studije drugog i trećeg stepena zbog manjka novca u budžetu. Da li je to samo izgovor ili prava istina pokazalo se nekoliko nedelja kasnije. Ono što jeste tačno je da Ministarstvo finansija već drugu godinu za redom duguje ozbiljne pare koje pripadaju prosveti, koje su obećane naknadno jer nisu bile predviđene budžetom. Međutim da celu priču ne bi preveli na disfunkcionalnost države i njenih izvršnih organa držaćemo se onoga što se desilo na FB. Ministarstvo prosvete je na neki način obezbedilo sredstva za finansiranje određenog broja studenata i to 4700 mesta na master i 660 mesta na doktorskim studijama za akademsku 2010/2011. To se desilo sa zakašnjenjem i tada se pojavio problem.

Šta se to desilo na Fakultetu bezbednosti? Na prvoobjavljeni konkurs čiji su uslovi gorenavedeni (240 ESPB/prosek iznad 8) konkurisali su zainteresovani studenti. Svi oni su znali da budžeta neće biti. Svi oni su, nakon utvrđivanja validnosti primljeni na master studije. Fakultet je zvanično objavio koji su to prijavljeni kandidati i to je stajalo na sajtu jedan period, lista je nosila ime „MASTER – svi prijavljeni kandidati“. U pitanju je bio spisak 41 studenata poređan azbučnim redom. Posle nekog vremena fakultet objavljuje listu pod drugim nazivom „Kandidati koji su stekli pravo upisa na master studije“, a to je bio identični manifest od 41 imena isto tako tabelarno prikazanih i poređanih azbučnim pravilom. Mi kao autsajderi smo to videli i shvatili da su svi koji su konkurisali bili primljeni na studije. Međutim, ranije u tekstu sam naveo da naknadno neće sve biti isto kao što se čini da treba da bude i to se dešava u nekoliko narednih dana.

Početak predavanja masteranata bio je zakazan za 1. novembar. Datum nije sporan, predavanja su počela, ali je sporno to što su se na predavanjima tog prvog dana i te prve nedelje pojavile neke osobe koje se ne nalaze na spisku nedefinisanog naziva „Kandidati koji su stekli pravo upisa na master studije“. Dobro, ne bi bilo ni prvi put da se lista proširila i da su naknadno primljeni neki ljudi, međutim problem su bili ti ljudi. Većina njih se pojavila i raspoloženo konstatovala da su se upisali na budžet. Budžet? Otkud sada to? Kako i zašto drugi studenti nisu obavešteni? Zar poslednje vesti nisu da budžeta nema? Tada je u medije stigla odluka o dodeljivanju budžetskih mesta na BU (famoznih 4700/660). Svaki fakultet je linearno dobio određen broj mesta koji se finansira o trošku države. Fakultet bezbednosti, nikada zvanično, nije objavio broj budžetlija na master studijama za akademsku 10/11, ali se proučavanjem spiska došlo do izvesnog broja od sedamnaest. Među tih 17 studenata nalazi se nekoliko studenata matičnog fakulteta i nakoliko studenata koji dolaze iz drugih sredina, lista nikada nije objavljena. Ustanovljeni su novi uslovi konkursa, a to je 8,5 prosek sa FB i prosek preko 9 za druge fakultete ali imajte u vidu da su ovo promene koje se dešavaju od ponedeljka do četvrtka. Od 1.11.2010. godine zaključno sa 4.11.2010. fakultet je potpuno promenio uslove upisa i na master studije naknadno pozvao nekolicinu do tada ne prjavljenih ljudi da se školuje o trošku države. Na žalbe pojediih studenata fakultet nije odgovorio. Treći put ponavljam – rang lista nikada nije objavljena (drugi fakulteti su belodano razglasili ko je primljen i rang liste budžeta i samofinansirajućih i dalje stoje na sajtovima). Uslovi su otišli niz vodu, a cela ona priča oko toga da je tvoje samo da učiš, ređaš dobre ocene i budeš bezbrižan izgorela je kao traktorska guma, za samo četiri dana, pri tom zagadivši sve što je mogla kilometrima oko fakulteta. Možda vam do sada nije padalo na pamet, ali posle ovoga vam neće dugo vremena biti potrebno da se zapitate na kakvom fakultetu ste se obreli.

*Tekst je napisan 12.12.2010. uz dozovlu autora objavljujemo sa zakašnjenjem

autor: Sujeverni Ateista

Lako vama Teško nama

Kada su me pozvali da agitujem i pišem za ovaj blog pomislio sam da to i nije tako loše, no potom su mi uvalili da svoj prvi tekst usmerim protiv Kluba studenata. Eh.. nije lak zadatak. Ali, BRATE, ili pljuješ sve ili ne pljuješ nikoga.
Sad ćete vi pomisliti - Šta je tu toliko teško? Pljuj BRATE pljuj! Mada nije sve tako crno-belo. Nije lako pljuvati nekoga ko, donekle, dobro radi svoj posao. Zato ćemo u ovom tekstu istaći i sva dostignuća ove svevišnje organizacije. E, tu smo! Kod svevišnjih, zato su i zaslužili da se nađu na stranicama ovog bloga.

KSFB je osnovan pre pet godina. Za taj mali jubilej su se odvažili i upriličili „koktel“. Vaaauuu! I tom prigodom u goste pozvali strane zvaničnike sa kojima su tokom tih pet godina sarađivali. Predstavnike onih istih ambasada koje su ispušile za plaketu kada je Fakultet pravio svoj jubilej.
Elem, da se ne svede sve ovo samo na sterilan, prekucan izveštaj i da bi vam bilo jasnije iz kog razloga se članovi Kluba mogu svrstati u reska božanska bića opisaću vam kako to teče evolucija jednog studenta fakulteta bezbednosti - pionira KSFB.

Prvi korak: upišeš se na fakultet bezbednosti. To je bar bilo lako. Pišem bilo jer prijemni je BRATE isti kao sad. Nikakav. Prelak. Isti ovaj koji ste vi radili letos, isti koji ce raditi sledece godine krajem juna. Ali, za razliku od sada prisutne navale, pre tri, cetiri, pet godina to nije bio slucaj. (o prijemnom i navali biće reči u drugim tekstovima)

Drugi korak: upišeš se u Klub studenata fakulteta bezbednosti. Odeš gore, na poslednji sprat, u njihovu kancelariju i dobiješ pečat u indeks. Voilà. Tim činom pola posla je već gotovo. Ono što te sada čeka je da se malo oko toga trudiš. To se radi prividno i poluamaterski. Zato što moraš da budeš svestan da tvoji ciljevi nisu prometejski, nisi ti tu da pomažeš studentima, naprotiv, ti si tu da pomogneš sebi. To i nije toliko loše, zar ne? Aaaaa, polako se kajete što niste članovi Kluba? Čekajte, tek sad slede bitni koraci.

Treći korak: kada postanete član uhvatite se u koštac sa što više zadataka. U prethodnom koraku sam već objasnio zašto. Takođe sam vam ukazao da to nije upošte problem, bitan je utisak koji ostavljate. Bitno je da vas zapaze. Znate ono – vidi ga ovaj mali, jes’ glupander al se trudi BRATE. Ili onaj trip – vidi ova mala što ima dobro dupe BRATE, aj je vodimo na put. 

Četvrti korak: postaneš urednik na Forumu. Ili, ako ne uspeš da ugrabiš tu privilegiju, samo budeš aktivan na istom i bacaš virtuelne kamenice po studentima. Naravno, na sva zvona hvališ Klub.

Peti korak: na prvim izborima za parlament traži da se kandiduješ. Ako uhvate da te uveravaju da nisi kadar samo te testiraju, istraj. Traži da te kandiduju. Insistiraj na tome. Tvoja budućnost zavisi od toga.

Šesti korak: ušao si u saziv parlamenta. Ta institucija ti postaje svetinja. Sada nema nazad. Glasaj za sve što ti se kaže. Sve što KSFB i parlament odluče zdušno podržavaj. Ako se protivi interesima studenata, eventualno budi uzdržan. Ukoliko u parlamentu ima „zalutalih“ koji nisu članovi Kluba i nisu za saradnju pokopavaj ih na svakoj sednici.

Sedmi korak: ako si sve u prethodnom koraku radio kako treba u narednom sazivu paramenta možeš da ocekuješ neko značajnije mesto. Predsednik, potpredsednik, sekretar, možda mesto na Univerzitetu, možda student prodekan. Ih! Poveriće ti upravljanje nad sportskim ekipama. Poveriće ti organizaciju ekskurzija i žurki. Da, da, to je najbitnije BRATE! Možda čak budeš glavni i organizuješ Primatijadu.

Osmi korak: potrudi se da diplomiraš. Ali nema potrebe da žuriš. Videceš, lizalice i ekskurzije su super! Pošto si bio uzorni član KSFB i pošto si bio uzdanica parlamenta nema potrebe da se brineš. Možeš na master, zvaće te telefonom, možeš da se zaposliš, zvaće te telefonom, možeš da zgrabiš neku finu stipendiju, zvaće te telefonom i poslaće ti e-mail.

Dodatni koraci: rukuj se sa profesorima što više. Bleji na svakom „koktelu“. Nadi dečka ili devojku u Klubu ili parlamentu. Ne bi bilo loše da si iz Beograda. Ima ih još...

Kada se ostvariš kroz Klub i parlament zaboravi sve. Prestaju ti sve funkcije. Batali! Šta će ti to u životu? Aktivizam BRATE je za medicinare i sakralna lica.



A sada, dozvolite mi, da ispoštujem ono što sam napisao na početku i navedem uspehe Kluba studenata fakulteta bezbednosti.

• Učestvovanje u organizaciji Beogradskog medunarodnog modela Ujedinjenih nacija. BIMUN – na moj si imun! Lažne sednice OUN na kojima uče studente da se ponašaju kao idioti izigravajuci vrh diplomatskog kora. Svu sreću ove godine želim delegaciji Srbije, nadam se da neće posustati i da ce uvek glasati protiv ljudskih prava kao što se to događa u realnom vremenu. Takode želim veliku sreću u glasnoj odbrani rezolucije 1244, svim srcem smo uz vas BRATE!

• Organizacija jednog od sastanaka Foruma o reformi sektora bezbednosti. Mislim da će dovoljno ukazati bold.

• Organizovanje prvog Debatnog kluba na Fakultetu. Pomenuti više ne postoji.

• Prevođenje stranih stručnih publikacija i izrada materijala za pripremu ispita. E, ovo je odlično. Dobro je što se nastavilo. Tada Kešetović ne bi morao više da se nervira kada dobije polupismeni prevod.

• Saradnja sa magazinom za bezbednost "Professional Security Systems". Koga to još zanima?? Pisanje?? Užas BRATE!

• Osnivanje prvog Internet foruma studenata Fakulteta bezbednosti. O tome više reči u posebnoj temi.

• Priređivanje prvog Zbornika radova studenata Fakulteta bezbednosti. Ovim se čak i dekan hvalio. Dobro je što dekan ima sluha i vida pa da čuje i vidi druge studente. Ništa bez Kluba.

• Tri Studijske posete međunarodnim organizacijama čija se sedišta i predstavništva nalaze na prostoru Evrope (UN, MKCK, MKSJ, NATO, EP i OEBS). Na kojima su putnici mamurni spavali na predavanjima i mrmljali pitanja ispisana na papiru upućena predavačima.

• Opremanje biblioteke i računarskog centra Fakulteta. To je uradila počašćena ambasada Norveške. Sada informatički kabinet zvrji prazan, a pomenuta čitaonica je postala glavno gradsko Fejsbuk jezgro.

• Pokretanje studentskog Internet portala za stručne prakse i volontiranja. E ovo je zanimljivo.
-BRATE, Klub ce da mi nađe poso!!
-A ti si član?
-Nisam.
-Pa kako onda misliš BRATE?
-Uuu BRATE...

• Učestvovanje studenata Fakulteta bezbednosti na kursevima koje organizuje Vojska Srbije. Što da ne? Hajde da militarizujemo fakultet. Vojska Srbije se itako raspada.

Pored KSFB na fakultetu trenutno vršlja još jedna „studentska organizacija“ - Ujedinjena Srbija. O toj organizaciji ćemo trošiti reči drugom prilikom. Međutim, radi kompletnijeg uvida u igre i zabavu trebalo bi istaći, za one koji ne znaju, da je u okviru ovog fakulteta delovala još jedna zvanična studentska organizacija - Savez studenata. Siroti je ugašen umnogome zahvaljujuci Klubu. Klub je vodio tihi rat protiv Saveza te je nesrećni bio prinuđen da utrne. Tako se stiče monopol na tržišzu, ubistvom konkurencije. I dok svi drugi fakulteti na Univerzitetu imaju svoj Savez-ogranak, FB ga nema. Sa tim komentarom ćemo da završimo.
U urušenoj zemlji u kojoj živim kada napunite osamnaest godina postajete punoletni. Tim činom vam se otvaraju mnoga vrata. Ali ’mladina umesto da ode i dobrovloljno da krv ili zavešta organe, jedno od prvih stvari na koju se usude, osim uzimanja, još uvek ružičaste vozačke dozvole, je da se učlane u politicku partiju. Nekada se punoletsvom sticala crvena partijska knjižica, danas deca odu u opštinsku ekspozituru koja im je najbliža i, samostalno, ili po uzoru na „jačeg“ roditelja, ostave svoj potpis u stranačkoj evidenciji. Isto može da se projektuje na bilo koju studentsku organizaciju. Eto zato je Lako vama Teško nama.



Autor: Lav Trocki